Page 6 - Demo

4%u0420%u0435%u0430%u043b%u043d%u0438 %u0431%u0440%u043e%u0458%u0435%u0432%u0438Na osnovu prona|enih zapisa mo`e se zakqu~iti da su se do 500. godine pre nove ere matemati~ari uglavnom bavili brojevima. Drevnu egipatsku, vavilonsku i kinesku matematiku ~inila je najve}im delom aritmetika.Izme|u 500. godine pre nove ere i 300. godine nove ere %u0441%u0442%u0430%u0440%u0438 %u0413%u0440%u0446%u0438 su prestali da se bave samo prou~avawem brojeva. Oni su razvili ideju o tome da se precizno formulisana matemati~ka tvr|ewa mogu logi~ki dokazati. Pretpostavqa se da je Diofant prvi koristio posebne oznake za obele`avawe nepoznatih u jedna~inama, za stepenovawe, kao i simbole za oduzimawe i jednakost.Priroda matematike posle Grka nije se mewala do XVII veka, kada su Isak Wutn i Gotfrid Vilhelm Lajbnic, nezavisno jedan od drugog, otkrili integralni i diferencijalni ra~un. Ti ra~uni u osnovi prou~avaju pokret i promenu.Nove tehnike ra~unawa omogu}ile su matemati~arima da istra`uju kretawe planeta, gravitaciju, rad ma{ina, protok te~nosti, letewe, rast biqaka i `ivotiwa, kao i kretawe novca i profita.Danas se nijedan tehni~ki poduhvat ne mo`e zamisliti bez matematike, od gradwe puteva, mostova, preko projektovawa elektronskih ~ipova, do genetskog in`eweringa.DiofantMatematika je od svojih po~etaka, kada su se matemati~ari bavili samo brojevima, do danas prerasla u nauku koju ~ini preko {ezdeset oblasti.G. V. LajbnicI. Wutn